SLOBODAN ZAUSTAVIO AUTOBUS ZBOG POVREĐENOG JASTREBA: Uneo ga u vozilo, odneo kući i učinio sve da ponovo poleti (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborIstiniti događaj odigrao se pre dvadeset godina na putu Vranje–Preševo, kada je povređen jastreb. Jastreba, koji je u potrazi za hranom sleteo na put, udarila su kola. Iz autobusa koji se kretao suprotnim smerom sve to je video sagovornik Kurira, Vranjanac Slobodan S., putnik u autobusu. Zamolio je šofera da stane pored puta, a onda je izašao iz autobusa, skinuo gornji deo trenerke i njome obuhvatio jastreba, podigao ga s puta i uneo u autobus. Čvrsto je rešio da povređenu pticu spasi.
"Jastreba sam ugledao na putu, sleteo je s namerom da pronađe hranu. Bio sam u autobusu, koji se kretao suprotnim smerom, vraćao sam se s posla. Putovao sam iz škole u kojoj sam radio u nastavi kao profesor. Video sam tu scenu, kako ga kola udaraju i kako povređen pada pored puta i ne može da leti. Zamolio sam šofera da zaustavi autobus i stane pored puta. Prišao sam jastrebu dok je ležao sa povređenim krilom. Shvatio sam da nije mogao da leti. Skinuo sam gornji deo trenerke i njome obuhvatio povređenu pticu. Ušao sam u autobus sa jastrebom u naručju i nastavio put do Vranja. Volim životinje i čuvao sam kućne ljubimce, ali jastreba nisam. Video sam da ako ga ostavim na putu, neće preživeti. Jastreba sam doneo kući. Deca su bila radosna, ali i zabrinuta da li će jastreb preživeti. Trebalo ga je negde smestiti da ne bude u njihovoj blizini, a opet da mu pomognemo, jer je povređen. Potrebna mu je nega do potpunog oporavka, u ovakvom stanju u prirodi ne bi preživeo", priseća se Slobodan.
On dodaje da je morao da bude i oprezan, jer je ptica navikla na divljinu, ali ne i na ljude.
"Morao sam, s druge strane, da budem i oprezan, jer jastreb spada u ptice grabljivice i nije navikao na ljude, živi u divljini. Smestio sam ga na potkrovlje kuće, u prostor koji nije korišćen. U njegov oporavak smo bili uključeni svi u porodici osim dece, njih sam vodio da vide jastreba kad sam mu odnosio hranu koju sam kupovao u mesari. Hranio sam ga uglavnom iznutricama."
Oporavak je, napominje sagovornik Kurira, trajao punih pet nedelja.
"Nakon dve nedelje čuvanja, jastreb se više nije plašio od mene kada bih mu prilazio, a povređeno krilo polako je zarastalo. Jastreb se oporavljao kod nas više od mesec dana. Došao je trenutak da odleti u svoje prirodno stanište. Osetio sam da je oporavljen, jer je počeo da leti po sobi. Već je trebalo da ga pustim. Izneo sam ga na otvoreni deo potkrovlja držeći ga na ruci. Prvo je stajao i posmatrao, a zatim je skočio, otvorio krila i odleteo u pravcu iz kog je donesen. Svi smo bili radosni, ali je deci trebalo objasniti da ptica ne može zauvek da živi sa nama i kod nas. Nikad neću zaboraviti šta su izgovorili na rastanku sa jastrebom. Ćerka i sin bili su tužni što on neće više biti sa nama. Ćerka je tada imala jedanaest godina i rekla mi je: "Tata, ti si spasio jastreba i on je preživeo. Srećna sam što je ozdravio i pomalo tužna što nije više sa nama, bio je to naš kućni ljubimac."
Šestogodišnji sin je rekao: "Tata, trebali smo da ga čuvamo da ga opet neko ne povredi. Bio nam je kućni ljubimac."
Kurir.rs